Težnja za konstatnim povećanjem prinosa i poboljšanja efikasnosti proizvodnje u uslovima izmenjenih klimatskih uslova nametnula je nove izazove koji poljoprivredu sve više usmeravaju ka korišćenju inovativnih rešenja uz uvažavanje specfičnosti svake parcele, godine i usmeravanje agrothenike na specifične zahteva biljaka (sorti/hibrida). Otuda unapređenje poljoprivredne proizvodnje može da se očekuje u pravcu što veće kontrole ekoloških uslova proizvodnje kroz precizno definisanje količine hraniva, vode i svetlosti u skladu sa njenim zahtevima. Međutim ono što predhodi svakoj proizvodnji predstavlja upoznavanje sa vladajućim agroekološkim uslovima rejona i pogodnostima koje on pruža za određen sistem poljoprivredene proizvodnje. Usklađivanjem sa postojećim agroekoškim uslovima kroz odabir odgovarajućeg sistema ratarenja (plodored, obrada, đubrenje) obezbeđuje se dugoročno stabilizacija proizvodnih uslova i na taj način približavamo se ostvarivanju zacrtanog cilja. Grupa okupljena oko “ratarstva” nudi holistički pristup kroz različita rešenja koja mogu da usmere proizvodnju u pravcu ostvarenja većih prinosa i efikasnosti proizvodnje korišenjem najsavremenih naučnih rezultata iz ove oblasti i integralni pristup proizvodnji kreirajući individulana rešenja za različite korisnike.
REJONIZACIJA
Iako je terirorija AP Vojvodine relativno malo geografsko područje postoji velika raznovrsnost vladajućih uslova proizvodnje što pruža velike mogućnosti za kombinovanje i implemantaciju različitih proizvodnih strategija i metoda. Dosadašnje aktivnosti u rajoniozaciji i mapiranju koje su sprovedene nisu imale mogućnost korišćenja digitalnih i informacionih tehnologija.
Primena platforme AGRIS-a će omogućiti brži horizontalni i vertikalni protok podataka povećati preciznost rejonizacije i usmeravanje rejonizacije u skladu sa zahtevima korisnika. Кombinovanjem i analizom raspoloživih informacija o klimatskim karakteristikama, reljefa, zemljišnim svojstvima, visini prinosa i drugih baza podataka korisnicima će biti omogućeno da dobiju preporuke o mogućnosti gajenja različitih ratarskih useva, njihove zastupljenosti u sistemu proizvodnje i sortimenta (rane ili kasne sorte i hibridi). Na osnovu rejonizacije korisnici će dobijati preliminarne informacije (verovatnoću) ostvarenja potencijalnog prinosa uz primenu odgovorajuće agrotehnike.
Rejonizacija će se bazirati na kritičnim vrednostima za rapoložive podloge u mapiranju koje će biti rangirane prema važnosti u proizvodnji. Na osnovu kriterijuma koji će biti definisani za različite rejone gajanja i na osnovu predhodno postignutih prinosa i kritičnih ograničenja modelovanje potencijalnih prinosa gajenih useva će pružiti informacije i neopohonih aktivnostim koje je potrebno preduzeti u cilju povećanja stabilnosti prinosa. Uvođenje rejonizacije će doprineti da se efikasnije koriste specifičnosti proizvodnog područja i bolje iskoriste komparativne prednosti pojedinih lokaliteta.
Na rasploganju su sledeće usluge:
